U cemu je poenta svega, seksa , veza, drkanja raznoraznih vrsta, bukvalnih i figurativnih?- Nema je.

Istina je samo da ces da se osetis kao govno ako drugima pricas o stvarima koje radis, o ispalama koje dozivis, korpama koje popijes. Ovako, ako precutis i takozvanim prijateljima misteriozno odmahnes glavom na pitanje sta se desilo proslo vece, sramota ces zadrzati za sebe a oni ce otici kuci zeleci da prethodno nisu izbljuvali sopstvenu prljavstvinu vec i sami odigrali kartu neme, blago zaostale osobe. Ja recimo uvek sve govorim, iako nije bog zna sta, i nikad ne osecam grizu savesti ili sramotu. Kapiram vrlo jasno kada je potencijalni mladic kreten i vice versa. Jasno mi je kada sam sadista prema nekome ko to ne zasluzuje ili kada sam naisla na podjednako ravnodusnog saigraca. Ono sto meni nije jasno jeste zasto se ljudi zavaravaju i govore sami sebi bajke? Zasto ciljano upadaju u gnezdo zvecarki iznova i iznova i onda neutesno ponavljaju- on je kreten, ja sam do jaja, on je kreten,mrzim ga, ja sam.. kao pokvarena ploca. Nije on/ona kreten, ti samo srljas u nesto sto sasvim sigurno nema buducnosti koju zelis, dajes se i ocekujes sve, odmah i sada.

Da se razumemo, ja nemam nista protiv srljanja, to je super, malo patis, malo si srecan, najcesce se brzo i tuzno zavrsi. Ali bitna je svest, biti svestan da ljudi lazu, da i naizgled naiskreniji govori nose neku sublimiranu poruku koja nam se verovatno ne bi dopala u svom izvornom obliku –lepa si, divna si, imas divne oci i sjajnu zvaku, bas si zgodna, bistra i duhovita, a zatim- ja nisam za vezu, ali super si, sad sam izasao iz iste, hoces na pice kod mene, sta ti je, ma samo drugarski, ti mene zavlacis, ne ja tebe, pravis mi problem, svuci se.

Zar ne bi bilo lakse kada se zene ne bi pravile glupe a muskarci ne bi smisljali sonete o mesecu i sjaju u ocima. Zar ne bi bilo lakse reci-zelim vezu, kombinaciju, zajebanciju, da se zenim, da radjam, da zaboravim...

Tako da dolazim do sustine- a ona je ne analizirati- sve je onako kako ti se na prvi utisak ucini. Duva po ceo dan u stanu i guta eksere-narkoman je, nece da te vodi kuci, ima brdo brojeva, ne smes da zoves na fixni- nisu radovi u stanu koji traju godinama, ozenjen je, prica o bivsoj koju voli najvise na svetu, ali to je gotovo, gotovo- zaboga devojko, zasto si i dalje tu.

Isto vazi i za muskarce.

Problem lezi u ljudima koji zele da se osecaju prevarenim kako ne bi krivili sebe za svoje neuspehe i personalne tragedije. Odrastimo, i budimo jasni i glasni.